Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje omogućava svojim korisnicima da preko administrativne zabrane kupuju određene proizvode. S obzirom da mnogi penzioneri imaju male penzije i nisu u mogućnosti da uzimaju kredite, administrativna zabrana i plaćanje na rate omogućava da po povoljnim uslovima kupuju ogrev, da putuju ili da plaćaju zdravstvene usluge. Ovaj način plaćanja takođe pomaže privredi da pruža usluge ovoj ciljnoj grupi i time se podstiče privredna aktivnost.
Ovaj način plaćanja ne bi bio sporan da na listi RFZO fonda nisu i preduzeća koja prodaju proizvode koji u velikom broju slučajeva nisu potrebni penzionerima. Sporno je i to što raznorazna pomagala, jastuke, dušeke i masažere prodaju lica koja nisu stručna za takav posao. Najčešće su to komercijalisti koji po svaku cenu prodaju te proizvode da bi zaradili velike provizije. Takva lica ne razmišljaju o tome da će penzioneri takve proizvode otplaćivati mesecima, pa čak i godinama. Da li će se penzioneri povrediti pri korišćenju takvih proizvoda i da li će im takvi proizvodi pomoći, to njih ne zanima. Pojedincima ne smeta da prodaju takve proizvode i starim licima koja više nisu u mogućnosti da se staraju o sebi i da samostalno donose finansijske odluke.
Prvi email smo uputili RFZO fondu:
- Da li RFZO proverava status pravnog lica pre sklapanja ugovora? Konkretno nas zanima da li se proverava da li pravno lice ima prijavljene radnike, da li je pravno lice bilo u blokadi i podatke iz APRa?
- Da li RFZO upućuje pravna lica u to da su u obavezi da korisniku sa kojim sklapaju ugovor o prodaji van prodajnog objekta moraju da daju sva potrebna dokumenta, da bi lice moglo na vreme da odustane od kupovine u slučaju da se predomisli? Zakonski rok je 14 dana za kupovinu van prodajnog objekta prodavca?
- Da li RFZO fond ima deo sajta za ulaganje žalbe, gde penzioneri mogu da se žale za slučaj da imaju problem sa pravnim licem sa kojim su sklopili ugovor o kupovini robe/usluga?
- Ukoliko postoji deo sajta(kontakt forma, email ili broj telefona), koja je to tačno procedura po kojoj postupate i odgovarate korisniku koji prima penziju preko vašeg fonda?
- Da li PIO fond vodi evidenciju o pravnim licima i da li raskidate ugovor ukoliko se utvrdi da je lice zloupotrebilo ugovor koji je potpisan sa vašim fondom?
- Da li RFZO fond ima limit u ukupnoj vrednosti proizvoda koji prodavac može da proda vašem klijentu, kao i limit u iznosu mesečne rate?
- Molimo vas da nam dostavite informaciju da li ste raskinuli ugovor sa nekim pravnim licem i o kom broju lica se radi u periodu od 2015-2020. godine?
- Ukoliko vaš korisnik odluči da raskine ugovor o prodaji van prodajnog mesta prodavca, a da pritom nije dobio obrazac za odustanak koja je procedura u samom RFZO fondu za otkazivanje tog ugovora?
Odgovor PIO Fonda
Povodom Vašeg dopisa dostavljamo Vam sledeći odgovor:
RF PIO zaključuje ugovore o poslovnoj saradnji sa pravnim licima kojima se uređuju međusobna prava i obaveze po osnovu sprovođenja administrativnih zabrana na penzije u slučajevima kada pravno lice omogućuje prodaju na odloženo plaćanje penzionerima.
Pravna lica su dužna da dostave određenu dokumentaciju radi zaključenja ugovora i to:
- Izvod iz registra privrednih društava u APR – odgovarajući izvod o registraciji kod nadležnog organa – (ne stariji od 6 meseci)
- obrazac OP – o ovlašćenim licima za zastupanje
- potvrda Poreske uprave o izvršenoj registraciji sa brojem PIB-a
- ugovor sa poslovnom bankom o otvaranju tekućeg računa firme, koji se ugovara za uplate
- overen karton deponovanih potpisa kod banke za raspolaganje sredstvima na navedenom tekućem računu.
Odnos između pravnog lica i korisnika penzija reguliše se ugovorom između penzionera i pravnog lica- prodavca.
Ugovorom je predviđeno da odobreno odloženo plaćanje može biti najmanje na tri, a najviše na dvanaest mesečnih rata
Raskid ugovora o poslovnoj saradnji RF PIO i pravnog lica je regulisan ugovorom i raskida se u slučaju neispunjenja ugovorenih obaveza.
Obratili smo se i Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja
Poštovani,
naša redakcija je zapazila da se u velikom broju novinskih tekstova provlači informacija vezana za prodaju preko administrativne zabrane. U pitanju su pravna lica koja imaju sklopljene ugovore sa Republičkim fondom za penzijsko i invalidsko osiguranje. Često se dešava da su mnogi ugovori sporni jer penzioneri nisu informisani o svojim pravima. Takođe ne dobijaju dokumenta za odustanak od kupovine. Mnogi od penzionera nisu dovoljno edukovani da bi znali koja su njihova prava.
Posebno je sporno to što se često sklapaju ugovori sa starim licima, koja najčešće nisu u stanju zbog određene bolesti da rezonuju ono što im se ponudi. Najčešće su to ugovori velike vrednosti, koji bukvalno od penzionera stvore dužnika kome najčešće takav proizvod nije potreban. Prodaja se obavlja preko PIO fonda bez bilo kakve provere u kreditnom birou ili svrsishodnosti takvih ugovora. Mnoga lica koja sklapaju takve ugovore su senilna ili dementna. Postavlja se pitanje da li je onda takav ugovor validan?
Mi smo dobili određene odgovore od PIO fonda. Nas zanima kakva je politika Ministarstva rada po ovom pitanju s obzirom da postoje velike zloupotrebe lica koja sklapaju ugovore sa penzionerima. To su najčešće firme koje prodaju raznorazne masažere i medicinske proizvode. U njima najčešće rade lica koja nisu edukovana i koja po kućama sklapaju ugovore sa penzionerima.
Molimo vas da nam navedete vaš stav po ovom pitanju i da li planirate da pooštrite proceduru sklapanja ugovora preko PIO fonda?
Ministarstvo rada nije odgovorilo na naš email, a posebno je sporno i to što se u ministarstvu naglašava da se brine o starim licima. Ignorisanje ovakvog problema ne ide u prilog takvoj tvrdnji.
Zanimao nas je i stav Ministarstva finansija
Poštovani,
Portal Potrošač se bavi temom zaduživanja penzionera preko administrativne zabrane u PIO fondu. Stoga imamo i par pitanja za Ministarstvo finansija.
Nas zanima sledeće:
1. Da li je bilo zahteva ili inicijative da se plaćanje preko administrativne zabrane u PIO fondu takođe evidentira u Kreditnom birou?
2. Da li kreditni biro ima evidenciju zaduživanja penzionera preko PIO fonda, ili je to podatak kom kreditni biro nema pristup?
3. Ukoliko penzioner ima preveliko zaduženje u PIO fondu, da li to može uticati na docnju po kreditima i drugim kreditnim proizvodima u banci?
4. Kako banka može da bude sigurna da kada odobri neki kreditni proizvod penzioneru da će on na vreme plaćati svoje rate? To vas pitamo jer penzioneri takođe kupuju proizvode na rate preko PIO fonda. Onda se postavlja pitanje kreditne sposobnosti lica koje se zadužuje u banci i PIO fondu.
5. Da li se uopšte proverava kreditna sposobnost penzionera kada se overava ugovor o kupovini preko PIO fonda jer se može lako desiti da navedeno lice nema dovoljnu kreditnu sposobnost ili da je već opterećeno određenim kreditom?
Ono što nas je konkretno zanimalo jesu firme koje prodaju raznorazne masažere, jastuke, postoljinu i ostale proizvode po cenama koje mogu iznositi i preko sto hiljada dinara.
Naziv kompanije | Mesto | Delatnost |
---|---|---|
East consulting group d.o.o. | Beograd | Prodaja terapeutskih proizvoda |
Тriox 018 d.o.o. | Beograd | Prodaja medicinske posteljine |
Softex Line d.o.o. | Beograd | Prodaja zdravstveno terapeutskih programa |
IMP-Piezotehnologija d.o.o. | Beograd | Prodaja i naplata pizeoelektričnih i magnetnih komponenti |
Energetix d.o.o. | Beograd | Prodaja magnetnog nakita, suplemenata i kozmetičkih proizvoda |
Beo Sk Company d.o.o. | Beograd | Prodaja ortopedskih dušeka i jastuka |
Dakk Proline d.o.o. | Beograd | Prodaja welness aparata |
Lupo Line Health d.o.o. | Beograd | Prodaja pomagala i aparata za pomoć u zdravstvenoj rehabilitaciji |
Wool medica d.o.o. | Beograd | Prodaja zdravstveno terapeutskih proizvoda od vune |
Medisan Plus d.o.o. | Beograd | Prodaja zdravstveno terapeutskih proizvoda |
Tesla centar d.o.o. | Kraljevo | Prodaja zdravstveno terapeutskih proizvoda |
Global Voice d.o.o. | Kraljevo | Prodaja zdravstveno terapeutskih proizvoda |
Investment trust company d.o.o. | Kraljevo | Prodaja i naplata zdravstveno-terapeutskih proizvoda |
ТР SAN Kalissi Plus | Novi Sad | Prodaja i naplata anatomskih jastuka, ortopedskih dušeka i jastuka |
Medifit Nova d.o.o. | Subotica | Prodaja i naplata medicinskih sredstava i aparata |
Efekt zdravlja d.o.o. | Futog | Prodaja i naplata anatomskih jastuka, dušeka i masažnih aparata |
Deluxe line Company d.o.o. | Pančevo | Prodaja zdravstveno-terapeutskih kompleta |
STR Barac | Zrenjanin | Prodaja ortopedskih pomagala i medicinskih sredstava |
MM Naše zdravlje d.o.o. | Malo Crniće | Prodaja anatomskih jastuka, dušeka, masažera i druge robe |
Izvor: PIO fond
Ono što je sporno kod ovih preduzeća jeste što takva sredstva najčešće prodaju i prezentuju lica koja nisu završila medicinski fakultet ili obrazovanje iz oblasti medicine. Najčešći način za prodaju ovih proizvoda jesu raznorazne prezentacije gde se penzioneri ubeđuju da kupe proizvode uz nuđenje raznoraznih poklona. Dok penzioneri dođu kući shvate da su kupili proizvod koji im ni ne treba, a nisu ni sigurni da li proizvod odgovara njihovom zdravstvenom stanju. Postavlja se pitanje da li im je takav proizvod potreban i da li proizvod pomaže pri rešavanju određenih tegoba i da li ispunjava određene standarde kvaliteta.
Potrošači tj. penzioneri imaju pravo na odustanak u roku od 14 dana kada proizvod kupe van poslovnih prostorija prodavca na prezentaciji ili ukoliko proizvod poruče na daljinu. Veliki problem je što prodavci ne daju potrošačima obrazac za odustanak od kupovine u zakonskom roku niti ih informišu o njihovim pravima. Potrošačima se uzima i određeni iznos avansa i kada potrošač želi da odustane od kupovine biva informisan da nema pravo na povraćaj novca što nije tačno. Takođe prodavci raznoraznim opravdanjima pokušavaju da odvrate penzionere od vraćanja proizvoda, a nekima od njih da nemaju pravo na odustanak od kupovine.
Veliki problem je što niko ne proverava da li su ta lica stručna da prodaju zdravstvene proizvode i da li smeju svakom potrošaču da prodaju isti proizvod. Svako od nas ima različite zdravstvene probleme i ne sme da koristi baš svaki proizvod. Prodaja zdravstvenih pomagala od strane nestručnih lica može dovesti do povreda i onda potrošač ima pravo da tuži takvo lice. U slučaju da se potrošač povredi zbog pomagala koje ne odgovara njegovom zdravstvenom stanju niko mu to ne može nadoknaditi.
Problem kojim se nije bavio PIO fond, Ministarstvo finansija, Ministarstvo zdravlja niti Ministarstvo rada jeste finanijsko opterećenje za samog penzionera koji kupuje zdravstveno pomagalo preko administrativne zabrane. Mediji su se uveliko bavili problemom prodaje preko PIO fonda i načinima obmanjivanja penzionera. To su bili iznosi koji su u nekim situacijama iznosili i do 300.000 dinara. Naravno prodavci to podele na veliki broj rata pa onda penzioner to može da otplati. Na taj način se penzioner zarobi i onda godinama otplaćuje proizvod koji mu nije ni potreban i ne može da koristi penziju za svoje potrebe.
Lično smo pomogli jednoj čitateljki koja nam se požalila da je njenoj baki koja je senilna prodavac prodao prečišćivač za prostor i masažer koji je iznosio skoro 180.000 dinara. Uspela je da otkaže ugovor jer nije istekao rok od 14 dana za kupovinu na daljinu. Ona to ne bi ni znala da je mi nismo informisali. Prodavac nije ponudio obrazac za odustanak od kupovine. Sporno je i to što je osobi koja nije više sposobna da donosi finansijske odluke bude prodat proizvod da bi neko dobro zaradio.
Stoga smatramo da za sve proizvode vrednosti preko 50.000 dinara zaposleni iz PIO fonda moraju izvršiti naknadnu proveru sa penzionerom i tek nakon njegove potvrde da se da odobrenje za administrativnu zabranu. Mnogi ljudi nisu informisani niti imaju dovoljan nivo obrazovanja, a posebno su rizični ljudi koji su već u određenim godinama i nisu više sposobni da samostalno funkcionišu.
Jako je bitno da se prodaja preko PIO fonda ubaci u sistem kreditnog biroa gde bi se proveravalo kreditno opterećenje penzionera. Nema svrhe da se odobrava prodaja preko administrativne zabrane ukoliko penzioner ne može da otplati svoje obaveze. Stoga je potrebno da se za određene iznose na primer preko 50.000 dinara vrši provera u kreditnom birou.
Provera u kreditnom birou + usmena provera sa samim osiguranim licem sprečava da dolazi do zloupotreba. Na državnim organima i PIO fondu jeste da za određene oblasti i proizvode propišu da smeju da ih prodaju samo registrovane zdravstvene ustanove. Ljudsko zdravlje nije pijačni vašar niti mesto na kome će neko dobro zarađivati na tuđoj muci.
Portal Potrošač
Izvor: PIO fond
Foto: Pexels