Borzan: Trans masti su tihi ubica, pojedinačno najštetniji sastojak hrane
Evropska unija donela je zakonsko ograničenje količine umetnih trans masnih kiselina u prehrambenim proizvodima. Od aprila 2021. njihova maksimalna količina u prehrambenim proizvodima će biti 2 grama na 100 grama masti. Radi se o vrsti nezasićenih masnih kiselina koja je izuzetno štetna za zdravlje, pogotovo kardiovaskularnog sistema. Njihova upotreba je vrlo raširena jer su jeftine i dugotrajne, a najčešće se nalaze u margarinu, polugotovoj i prženoj brzoj hrani.
– Za zakonsko ograničenje trans masti lobiram već dugo i oduševljena sam ovom odlukom. Proizvođači i uvoznici hrane imaju još godinu ipo da se pripreme za nova pravila. Za Hrvatsku je ovo odlična vest jer se četvrtina svih smrtnih slučajeva pripisuje rizicima povezanima s hranom. Naši građani znatno više od proseka EU umiru od bolesti srca, raka, moždanog udara i dijabetesa, što su bolesti koje se povezuju s prekomernim unosom trans masti – kazala je dr. Biljana Borzan, članica odbora za zaštitu okoline, javno zdravlje i sigurnost hrane Evropskog parlamenta citirajući podatke iz nedavno objavljenog izvještaja o stanju zdravlja i zdravstva u EU.
Prema tom izveštaju gotovo je svaka peta odrasla osoba u Hrvatskoj 2017. bila pregojazna, što je više od proseka EU-a (18 % u odnosu na 15 %). Pregojaznost je sve veći problem i kod dece, u razdoblju 2013–2014. dosegla je 16,5 %, što je znatno povećanje u odnosu na razdoblje 2001–2002.
– Zdravstveno stanje nacije je loše i ne popravlja se, kao društvo trpimo veliku štetu u vidu preranih smrti, porodičnih tragedija, troškova zdravstva i izgubljene radne produktivnosti. To se neće promeniti polovičnim rešenjima poput ad hoc poreza, potrebno je delovati preventivno, sveobuhvatno i pratiti evropske trendove, poput dobrovoljnog označavanja nutritivne vrednosti hrane tzv. „semafor” sistemom – smatra hrvatska evroparlamentarka.
Borzan je sa Svetskom zdravstvenom organizacijom (WHO) u Evropskom parlamentu organizovala konferenciju o potrebi promena u proizvodnji hrane i jedan od zaključaka je bio da se na nivou EU mora doneti zakonsko ograničenje udela trans masti. Države članice EU poput Danske, Mađarske i Austrije su donele slična nacionalna ograničenja, a Europski parlament je 2016. doneo rezoluciju kojom podržava takve mere.
– Danska je ograničenje donela još 2003. i nakon tri godine počeo je opadati mortalitet od kardiovaskularnih bolesti. U poslednjih deset godina ta zemlja ima najveći pad slučajeva srčanih bolesti u EU. Nije tome doprinelo samo zakonsko ograničenje, već i kvalitetno provedena informativna kampanja. Nažalost, većina hrvatskih građana uopšte ne zna šta su, odnosno kako na zdravlje deluju trans masti, – upozorila je Borzan.
Europarlamentarka je finansirala anketu koja je pokazala da građani RH nisu upoznati s problematikom trans masnih kiselina. Tek 25 posto ispitanika smatra da imaju negativan efekat na zdravlje, 52 posto ne zna ili nema stav, a čak 22 posto misli da pozitivno utiču na zdravlje.
Dodatni linkovi
Izvor: Kancelarija Biljane Borzan, Evropski parlament
Foto: Pexels
