Da li dobrovoljno informisanje dovodi potrošača u zabludu?

Obmanjujuće informisane potrošača

Naš portal je zapazio kampanju kompanije Neoplanta koja traje već duži vremenski period. Kampanja se vodi pod nazivom „Široko“ tj. uz informisanje potrošača o utrošenoj količini mesa za dobijanje suhomesnatog proizvoda. Jedini problem je u tome što potrošač ne kupuje sirovinu, već gotov proizvod. Potrošača ne bi trebalo da zanima koliko je proizvođač utrošio sirovine za proizvodnju jednog proizvoda. Potrošač kupuje proizvod po jedinici mere. To može biti komad, litar, gram, pakovanje,… Tako da sirovina nije uključena u cenu i može dovesti potrošača u zabludu.

Pojedini mediji su se bavili ovom kampanjom. Neko je imao plaćenu promo reklamu kao na primer Blic, kome je bio zadatak da ubedi potrošača da je moguće da se od 160gr mesa dobije kobasica od 100gr mesa. Sa druge strane onlajn portal Republika pisala o tome kako ovaj proizvođač obmanjuje potrošače uz napomenu da su jedan od najvećih uvoznika mehanički otkoštenog mesa u Republici Srbiji, što dovoljno govori o kvalitetu njihovih proizvoda.

Mi smo se obratili kompaniji Neoplanta sa sledećim pitanjima:

  • Zašto na vašem sajtu nemate informacije vezane za sastav svakog proizvoda koji imate u ponudi? Time potrošači ne znaju šta uopšte kupuju jer sve dok ne dođu u prodavnicu ne mogu ni znati kakav sastav imaju vaši proizvodi. Najčešće ni u prodavnici nemaju takvu mogućnost jer suhomesnati proizvodi u velikoj procentu stoje u rashladnim uređajima i potrošači nemaju lak pristup proizvodu.
  • Ukoliko tvrdite da ste upotrebili 160gr mesa za proizvodnju jednog proizvoda koje su to tačno vrste mesa?
  • Da li dovodite potrošače u zabludu ističući podatak koji nije bitan jer potrošač nema jasnu informaciju šta ste vi sve koristili tokom procesa proizvodnje?
  • Koliko se da primetiti reklamna kampanja se odnosi na čajnu kobasicu. U deklaraciji sa sajtova trgovačkih lanaca se vidi da je upotrebljeno meso I i II kategorije. U kom procentu je upotrebljeno meso I kategorije, a u kom procentu meso II kategorije?
  • Koje su tačno vrste mesa korišćenje za I kategoriju, a koje tačno za II kategoriju u proizvodnji navedenog proizvoda?
  • Po informacijama koje smo dobili od Uprave carina vidi se da ste vi kao i ostali proizvođači suhomesnatih proizvoda uvezli mehanički separisano meso(MSM). Da li je to meso korišćeno za proizvodnju čajnih kobasica i da li to možete garantovati.

Naša redakcija smatra da ste prekršili Zakon o zaštiti potrošača Član. 19 koji se bavi obmanjujućom poslovnom praksom jer potrošače niste kompletno informisali o sadržaju proizvoda. Time su potrošači dovedeni u zabludu i navedeni da donesu ekonomsku odluku koju inače ne bi doneli, zbog nekompletnih informacija.

Kompanija Neoplanta nam nije odgovorila na naša pitanja, tako da nisu opovrgli nijednu činjenicu iz našeg dopisa. Time se može smatrati da ne žele da imaju transparentno poslovanje, niti bilo kakvu komunikaciju sa medijima. Posebno da potrošaču pruže sve potrebne informacije kada se već hvale da koriste veliku količinu sirovine za dobijanje proizvoda.

Zapazili smo još jedan primer istog deklarisanja proizvoda kod kompanije Lidl, gde se takođe navodi da se za proizvodnju njihove Budimske kobasice koristi određena količina mesa.

Izvor: Lidl

Kompaniji Lidl smo postavili sledeća pitanja:

Naša redakcija se bavi temom vezanom za reklamiranje pojedinih mesnih prerađevina. Pojedini brendovi i trgovinski lanci promovišu proizvode za koje tvrde da su dobijeni od određene količine mesa. Na primer da se kobasica od 100 gr mesa, dobija od 160gr mesa.

Primetili smo da i vi u na ambalaži vaše budimske kobasice koristite istu terminologiju.

  • Od kakvog je značaja ta informacija za samog potrošača, kada taj isti potrošač kupuje gotov proizvod, a ne sirovinu od koje se dobija taj isti proizvod?
  • S obzirom da se tvrdi da se utroši određena količina mesa za dobijanje gotovog proizvoda, zašto onda potrošač nema informaciju koliko koja sirovina procentualno utiče u samom gotovom proizvodu? Koliko ima čistog mesa u gotovom proizvodu, a koliko ima iznutrica u gotovom proizvodu?
  • Da li smatrate da se ovakvom kampanjom potencijalni kupac dovodi u zabludu da kupi određeni proizvod navođenjem činjenice koja nije bitna za njegovo odlučivanje? To tvrdimo jer potrošač ne kupuje sirovinu od koje je napravljen proizvod, već gotov proizvod.
  • Da li bi po ovoj logici svi ostali proizvođači i trgovački lanci mogli da obmanjuju sve ostale potrošače, navodeći informacije o svim sirovinama koje su koristili za proizvodnju svojih proizvoda od mesa?

Za razliku od kompanije Neoplanta, kompanija Lidl nam je poslala sledeći odgovor:

Sve naše deklaracije proizvoda usaglašene su sa važećim propisima Republike Srbije.

U konkretnom slučaju deklaracija na predmetnom proizvodu Budimska kobasica je usaglašena sa važećim Pravilnikom o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane, „Sl. glasnik RS“, 19/2017, 16/2018 i 17/2020, kao i Pravilnikom o kvalitetu usitnjenog mesa, poluproizvoda od mesa i proizvoda od mesa, „Sl. glasnik RS“, 50/2019, koji definišu navođenje utrošene količine mesa za proizvodnju ovog proizvoda.

Kako se ističe, količina sastojka ili kategorije sastojaka, kod hrane koja je pri zagrevanju ili drugoj preradi izgubila vodu, treba da odgovara količini sastojka ili kategorije sastojaka u gotovom proizvodu i da bude izražena u procentima (%). U slučajevima kada količina sastojaka ili kategorije sastojaka izražena kao procenat prelazi 100%, količina treba da bude izražena kao masa sastojaka ili kategorije sastojaka koja se koristi za proizvodnju 100 g gotovog proizvoda.

Ne može se reći da je potrošač doveden u zabludu, niti da je obmanut, s obzirom da su u spisku sastojaka navedeni svi sastojci koje proizvod sadrži i to po opadajućem redosledu. Takođe, ovde je reč o fermentisanom suvom proizvodu (kobasici), gde dolazi do postepenog gubitka vode tokom procesa proizvodnje, koja potiče iz upotrebljenog svežeg mesa, iz čega se može zaključiti da je svakako za ovu vrstu proizvoda bilo neophodno upotrebiti veću količinu mesa od 100%.

Da bi dobili kompletnu informaciju vezano za ovu temu obratili smo se i Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede koje nam je dostavilo sledeći odgovor:

Postovani,

U skladu sa Pravilnikom o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane, postoje obavezne informacije o hrani (član 10.), kao i dobrovoljne informacije o hrani (član 37.). Odluka subjekta u poslovanju hranom je, koje će dobrovoljne informacije, a kojima se ne obmanjuje krajnji potrošač, navesti na deklaraciji odnosno pakovanju.
Podatak o utrošku određene količina sirovine za dobijanje gotovog proizvoda predstavlja dobrovoljnu informaciju.
Kontrolu primene odredaba Zakona o zaštiti potrošača, konkretno dovođenje potrošača u zabludu (nepoštena poslovna praksa) vrši Ministarstvo trgovine preko nadležnih inspekcija.

Ministarstvo nam je poslalo isti odgovor kao i kompanija Lidl, a takođe je i drugi medij dobio isti odgovor od proizvođača Neoplanta. Jedini problem jeste što Ministarstvo trgovine ne vrši proveru vezanu za obmanjujuće poslovanje kada se radi o proizvodima biljnog i životinjskog porekla. U tom slučaju se poziva na Ministarstvo poljoprivrede. Tako da uvek dolazimo do preklapanja nadležnosti pojedinih ministarstava ili inspekcijskih organa iako je jasno definisano šta je čiji posao. Potrošači su uvek ti koji trpe štetu ili se bombarduju nebitnim ili obmanjujućim informacijama. Smatramo da bi potrošaču više značilo da u procentima vidi sadržaj svake sirovine u gotovom proizvodu, nego da to bude u opadajućem redosledu ili da ima informaciju o količini utrošene sirovine što se može smatrati nebitnim podatkom.

Kompanija Lidl je u ovom slučaju pokazala spremnost da sarađuje sa medijima što je za svaku pohvalu, za razliku od kompanije Neoplanta nema baš otvoren odnos prema medijima i javnosti.

Smatramo da dobrovoljna informacija o količini utrošenog mesa nema nikakav značaj za samo potrošača i da ga može samo dovesti u zabludu. Potrošač nema uvid u to kakva se sirovina koristi, da li je meso domaće ili uveženo. Potrošač nije prisutan tokom procesa proizvodnje tako da informacija o utrošenoj količini sirovine za dobijanje gotovog proizvoda nema nikakvu vrednost, a samo može da obmane potrošača da je proizvod kvalitetniji nego što jeste. Tako bi proizvođač automobila mogao da navede koliko je kože utrošio za proizvodnju jednog sedišta. Takva informacija je krajnje nebitna, a na našem tržištu se takve informacije zloupotrebljavaju da se potrošači obmanjuju. Potrošač kupuje gotov proizvod, tako da nema dodira sa sirovinom koja se koristi za sam proizvod niti je plaća. Stoga smatramo da stavku dobrovoljnog obaveštavanja potrošača treba ukloniti jer je nepotrebna i obmanjujuća.

Nadamo se da će naredni Pravilnik o deklarisanju, obeležavanju kao i reklamiranje hrane isključiti „dobrovoljno informisanje“ kao opciju.

Foto: Pexels, Blic, Lidl,
Izvor: Lidl, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Republika, Blic

Portal Potrošač

Može Vas zanimati

About the Author: Portal Potrošač

Verified by MonsterInsights