„Čuvarkuća“ kao sredstvo za brzu zaradu i obmanu potrošača

Čuvarkuća - Privredna komora Srbije

U javnosti je pokrenuta promotivna kampanja od strane Privredne komore Srbije pod nazivom „Čuvarkuća„.

Verujemo da je cilj Privredne komore bio da stvori određenu oznaku koja će biti prepoznatljiva domaćim potrošačima. S obzirom da mnogi proizvodi koji se proizvode u Srbiji ili uvoze iz inostranstva nemaju dobar sirovinski sastav odnosno kvalitet, onda navedena oznaka i nema neki veliki značaj za domaćeg potrošača. Takođe treba uzeti i obzir da mnogi trgovci ili proizvođači nemaju baš dobru komunikaciju sa potrošačima. To se ogleda u velikom broju žalbi potrošača i novinskih tekstova.

Poslali smo dopis Privrednoj komori Srbije sa sledećim pitanjima, a na koje nismo dobili odgovor:

  1. Da li ste objavili javni poziv za udruženja potrošača za učešće u Savetu PKS za donošenje odluke za dobijanje žiga Čuvarkuća?
  2. Ukoliko jeste, kada je objavljen navedeni poziv?
  3. Koje tačno udruženje je dobilo pravo učešća u navedenom savetu?
  4. Na koji način utvrđujete da je proizvod natprosečnog kvaliteta?
  5. Kada se radi o prehrambenim proizvodima na koji način utvrđujete kakvog je sastava taj proizvod i na koji način taj proizvod ima mnogo bolji kvalitet od utvrđenih zakonskih propisa?
  6. Da li komisija ocenjuje pozitivno proizvod ukoliko je on prepoznatljiv, a da pritom proizvod nema baš dobar sirovinski sastav? Da li je uopšte marketing i toliko bitan, ako se dešava da potrošači ne dobijaju kvalitetne proizvode? Najčešće se koriste loše sirovine u mnogim prehrambenim proizvodima na našem tržištu.
  7. Zašto se plaća 200 evra + PDV podnošenje zahteva za utvrđivanje prava na navedeni žig? Kakav to tačno trošak imate kada je potrebno uplatiti skoro 30.000 dinara za proveru ispunjenosti uslova? Valjda vam proizvođač već dostavlja gotove podatke koje je samo potrebno proveriti?
  8. Zašto su cene prikazane u evrima? Ne vidimo razlog da iste prikazujete u evrima kada i vi sami vaše troškove poslovanja u Republici Srbiji plaćate u dinarima. Zar PKS ne treba da promoviše domaću, a ne inostranu valutu i da ne zarađuje od privrede na kursnim razlikama?
  9. Ukoliko je neko već uplatio taksu za utvrđivanje ispunjenosti uslova za žig, zašto onda mora da plati dodatni namet za posedovanje žiga za naredne tri godine? Zar nije dovoljno platiti samo jednu taksu, a ne da se privrednik ili manje preduzeće opterećuje silnim nametima?
  10. Kada već naplaćujete iznose za podnošenje zahteva i posedovanje žiga, zašto se onda još dodatno plaća 10 evra za izdavanje sertifikata? Zar to ne može biti o trošku PKS-a jer je već uveliko naplaćena provizija?

Odogovor na pitanja nismo dobili ni nakon mesec dana od poslatog dopisa. Ono što nam je takođe zapalo za oko jeste obmanjujuća floskula sa sajta PKS-a, a koja je vrlo upitna:

Postavlja se pitanje na koji način potrošač čuva sebe i svoju porodicu kupujući baš proizvode sa ovom oznakom? Da li to onda znači da svi ostali domaći proizvodi koji nemaju ovu oznaku ili su proizvedeni u inostranstvu da nisu bezbedni za upotrebu? Možda PKS ima određene informacije koje mi kao potrošači ili novinari ne posedujemo.

Da bi ovakav žig imao svoju svrhu i opravdanje potrebno je da javnost bude u potpunosti obaveštena, da bude uključena struka, kao i konkretni predstavnici udruženja potrošača. S obzirom da nismo dobili bilo kakav odgovor to znači da je ovaj žig samo jedan od žigova na našem tržištu koji služi za uzimanje novca od privrede i za obmanjivanje potrošača. Pojedinci će dobiti nadoknadu za učešće u odboru koji će se baviti proverom svih stavki. Naravno bez javnog poziva.

Ovaj žig se svakako može svrstati u grupu „žigova“ i „sertifikata“ koji služe da ubede potrošača da je nešto dobro. Uvek pravno lice mora da plati određenu nadoknadu da dobije taj sertifikat kvaliteta. Sam potrošač ne zna ko je vršio sertifikaciju, koje standarde kvaliteta ispunjava proizvođač ili pružalac usluge i kakvog je kvaliteta taj krajnji proizvod ili usluga. Bitno je da na vratima stoji zalepljen sertifikat.

Smatramo da je uloga Privredne komore Srbije takva da pomaže privredi u celini, a ne da služi kao organizacija za zaradu pojedinaca i partijsko zapošljavanje. PKS treba da radi na zajedničkom brendu, kao što je to na primer u Hrvatskoj gde proizvodi nose naziv „Hrvatska kvaliteta„. To je ono što potrošač prepoznaje.

Cilj PKS-a ne treba da bude taj da staje samo na stranu onih koji imaju sredstva da kupe određeni žig ili oznaku. Time se vrši diskriminacija onih proizvođača koji spadaju u mala i srednja preduzeća. Ta mala preduzeća češće imaju kvalitetne proizvode od velikih proizvođača koji idu na količinu na uštrb kvaliteta.

Smatramo da krajnjem potrošaču ova slika plave kućice neće mnogo pomoći u izboru proizvoda. Ukoliko proizvođači nastave sa lošom praksom stavljanja velike količine šećera, soli, zasićenih masnih kiselina i ostalih loših sastojaka jedna mala kućica neće pomoći da sačuvaju sebe i svoje bližnje. Samo će im pomoći da još više ugroze svoje zdravlje i povećaju svoju kilažu.

Portal Potrošač
Izvor: Stvaranousrbiji.rs
Foto: Pexels, StvaranouSrbiji

Može Vas zanimati

About the Author: Portal Potrošač

Verified by MonsterInsights